С тугом саопштавамо колегама и пријатељима Византолошког института САНУ да је академик и професор емеритус Љубомир Максимовић преминуо 6. новембра 2026. године. Био је један од ученика Георгија Острогорског и својим изузетним научним опусом допринео је угледу наше византологије у свету. Академик Максимовић био је шеф Катедре и Семинара за византологију, декан Филозофског факултета и први професор емеритус Универзитета у Београду. Његов научни рад и лично залагање омогућили су да Београд 2011. буде изабран за домаћина 23. међународног конгреса византијских студија, одржаног у августу 2016. године. Због свог доприноса византологији и међународној сарадњи изабран је за доживотног почасног председника Српског комитета за византологију и почасног потпредседника Међународне асоцијације византолога (AIEB).
Као директор Византолошког института САНУ (1998–2022) и дугогодишњи уредник Зборника радова Византолошког института предано је радио на очувању и унапређењу Института, подржавајући научни развој више генерација истраживача. До последњих дана се старао о Институту, обављајући дужност председника његовог Научног већа (2023–2026).
Као члан Српске академије наука и уметности, обављао је бројне значајне функције, међу којима се издвајају дужности секретара Одељења историјских наука САНУ (2011–2015, 2024–2026) и потпредседника САНУ (2015–2023).
Са највећим поштовањем и љубављу чуваћемо успомену на професора Љубомира Максимовића, нашег колегу, учитеља и пријатеља, на чију смо безрезервну подршку увек могли да рачунамо. Својом изузетном ерудицијом умео је да надахне своје сараднике, подстичући оно најбоље у њима. Његово научно дело и несебична посвећеност трајно су уткани у историју Византолошког института САНУ.
