VISANU logo
ВИЗАНТОЛОШКИ ИНСТИТУТ
СРПСКА АКАДАМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

Текући пројекат

Рад на трогодишњем пројекату Византолошког института САНУ „Од варвара до хришћана и Ромеја. Процес византинизације на централном Балкану (крај 10. – средина 13. века)” , који је прихваћен на конкурсу Програма ИДЕЈЕ Фонда за науку Републике Србије, отпочео је са радом 15. јануара 2022. године. 

На пројекту учествује 11 истраживача Византолошког института САНУ:

  • др Бојана Крсмановић, научни саветник (руководилац пројекта)
  • др Предраг Коматина, виши научни сарадник
  • др Станоје Бојанин, виши научни сарадник
  • др Љубомир Милановић, виши научни сарадник
  • др Маја Николић, научни сарадник
  • др Марка Томић, научни сарадник
  • др Јована Шијаковић, научни сарадник
  • др Милош Цветковић, научни сарадник
  • др Тамара Илић, научни сарадник
  • др Бојана Павловић, научни сарадник
  • др Милош Живковић, научни сарадник (15. јануар – 15. септембар 2022)
  • др Владан Здравковић, научни сараданик (од 15. септембра 2022)

Архива пројеката

Архива пројеката под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

 

а) Традиција, иновација и идентитет у византијском свету   (евиден. број 177032)

Време трајања: 2011–2019.

Руководилац: Љубомир Максимовић, од 2017. Бојана Крсмановић

Сарадници:

  • Гојко Суботић
  • Мирјана Живојиновић
  • Предраг Коматина
  • Љубомир Милановић (од 2012)
  • Станоје Бојанин
  • Срђан Пириватрић
  • Бојан Миљковић
  • Дејан Џелебџић (до 2019)
  • Маја Николић (од 2019)
  • Марко Драшковић (до 2017)
  • Јована Шијаковић (од 2016)
  • Милош Цветковић
  • Тамара (Матовић) Илић (од 2013)
  • Бојана Павловић
  • Милош Живковић (од 2013)

Спољни сарадници:

  • Радивој Радић (до 2012)
  • Миодраг Марковић
  • Драган Војводић
  • († 2018) Александар Поповић
  • Дарко Тодоровић (од 2014)
  • Александар Фотић (до 2017)
  • Дејан Џелебџић (од 2019)
  • Маја Николић (до 2019)
  • Ил Акад (од 2018)

Инострани сарадници:

  • Атанасиос Маркопулос
  • Клаудија Рап
  • Михаел Гринбарт

Пројекат Традиција, иновација и идентитет у византијском свету имао је мултидисциплинарни карактер, са теоријском и емпиријском основом која се огледала у теренским истраживањима везаним за споменике и географске локације. Био је фокусиран на четири међусобно повезана историјска феномена, који су од значаја како за саму Византију, тако и за свет балканског простора под њеним утицајима – Србију, а у неким аспектима и Бугарску.

1) Држава и друштво – Истраживање развоја државних и црквених институција у Византији, Србији и Бугарској, како у византијско доба, тако и током првих векова Османског царства.

2) Свакодневни живот – Реч је о истраживању положаја појединца и локалне заједнице, као и испитивање различитих концепата времена и простора средњовековног друштва не само у Византији него и у државама балканских Словена.

3) Извори од посебног значаја – Издавање и превођење писаних извора (текстова и натписа): списи архиепископа Димитрија Хоматина, светогорска документа, ктиторски натписи од XII до XV века.

4) Идеолошки, религиозни и филозофско-историјски аспекти наведених феномена – што подразумева испитивање мисаоне, духовне и, у ширем смислу, културне надградње која доприноси ширењу византијских појава у словенском простору.

Важан сегмент истраживања био је посвећен Охридској архиепископији у византијско и поствизантијско доба (1018–1767). Интердисциплинарним истраживањима сарадника пројекта обухваћени су црквени, политички, друштвени и културни односи унутар територије Охридске архиепископије, са фокусом на однос између лаичког и црквеног концепта друштва. У непосредној вези са истраживањима Охридске архиепископије било је и испитивање улоге Свете Горе као посредника у култури, друштвеним односима и црквеној организацији између Грка и Словена у византијском и поствизантијском (османском) свету.

Током пројектног циклуса резултати истраживања сарадника објављивани су у виду појединачних студија (чланака) и монографија.

 

б) Зидно сликарство и натписи XIV и XV века

Време трајања: 2006–2010.

Руководилац:  Гојко Суботић

Сарадници:  

  • Милица Грковић
  • Ида Тот
  • Ирена Шпадијер
  • Бојан Миљковић

Предмет истраживања су биле зидне слике византијског стила, сакралне и лаичке тематике, на територији средњовековне Србије у последњем раздобљу самосталности. Сликарство прате натписи од којих су посебно значајни текстови историјске садржине, пре свега ктиторски натписи који обавештавају о оснивачима/дародавцима, времену настанка грађевине и њеног украса, представницима световне и духовне власти, а понекад и личностима мајстора (градитеља и сликара), друштвеним приликама, поседима и др. Многа питања везана за карактер и прошлост споменика могу се објаснити једино упоредним разматрањем, с једне стране, ликовних представа (са нарочито занимљивим портретима ктитора, владара, властеле, црквених достојанственика и приложника из различитих друштвених слојева) и поуздано прочитане епиграфске грађе која о њима непосредно сведочи. У оквиру пројекта „Зидно сликарство и натписи ХIV и ХV века" наставило се са објављивањем натписа историјске садржине чији је први том (са грађом из ХII и ХIII века) у претходном пројектном периоду приведен крају.

 

в) Византијски свет у променама (10–12. век)

Време трајања: 2006–2010.

Руководилац:  Љубомир Максимовић

Сарадници:

  • († 2006) Нинослава Радошевић
  • Бојана Крсмановић
  • Дејан Џелебџић 
  • Влада Станковић
  • Марко Драшковић (од 2007)
  • Предраг Коматина (од 2008)

Предмет пројекта је време (10–12. век) великих промена у изгледу и функционисању византијског „модела“. Истраживања су се одвијала у неколико праваца:

(а) Развој државне управе у 11. и 12. веку, нарочито у погледу чиновничке структуре. У питању су процеси усложњавања структуре, милитаризације и приватизације институција, обележени раскораком између теоретског устројства организације и палијативних решења и коначним прелажењем механизма власти у руке аристократије. Сва та истраживања су се заснивала на византијским историографским делима, чиновничким печатима и кореспонденцији достојанственика.

(б) Идеолошки аспект испитиваних појава узет је у разматрање, нарочито питање односа између јавног и приватног у функционисању државе и појединих делова њеног механизма. Ово је од посебног значаја у односима између Византије, с једне, и Србије и Бугарске, с друге стране.

(в) Наведене прилике имају свој одраз и у културној физиономији епохе. Истраживања у овом правцу могућна су кроз књижевно-историјска проучавања споменутих врста извора, у првом реду историографије 11. века и епистолографије 11. и 12. века.

Резултати пројекта састојали су се из студија о: (а) променама у државној управи и односу између политичке теорије и праксе, (б) карактеру односа Србије са Византијом, као и (в) карактеру извора за истраживање ових питања.

 

г) Последње столеће Византије и Србије

Време трајања: 2006–2010.

Руководилац:  Радивој Радић

Сарадници:

  • († 2006) Нинослава Радошевић
  • Мирјана Живојиновић
  • († 2009) Сима Ћирковић
  • Срђан Пириватрић
  • Александар Поповић
  • Маја Николић
  • Милош Цветковић (од 2009)

Предмет пројекта је последње столеће постојања Византије и Србије до њиховог пада под власт Османлија. Пројекат је предвиђао истраживање вишезначних и разуђених веза двеју држава у наведеном периоду. Овај пројекат, који је најтешње повезан са међународним пројектом византолошких института у Београду и Атини, одвијао се у три правца:

а) Пре свега проучавано је шта византијски писци казују о оновременој Србији. Углавном је реч о ауторима који пишу после пропасти Византије. Ово питање је посебно занимљиво јер су византијски људи од пера напустили дотадашњи вишестолетни презрив став и пред заједничком опасношћу од Турака почели другачије да гледају на јужнословенске народе.

б) Неки радови били су посвећени питањима која се односе на поједине аспекте унутрашњег живота како Византије тако и Србије. С друге стране разматрало се и како српски писци 15. века гледају на Византијско царство.

в) Посебно истраживање посвећено је проучавању и издавању аката манастира Хиландара. Реч је о хиландарским документима који потичу из друге половине 14. и 15. века.

Главни циљ овог пројекта био је издавање VII тома Византијских извора за историју народа Југославије што је у блиској будућности један од најважнијих задатака Византолошког института.